Usvajanje lokalnih GAPova je ključno za ravnopravnost spolova u BiH

Piše: Azra Delmanović

Provedba Zakona o ravnopravnosti spolova kao Ustavne kategorije u Bosni i Hercegovini je obaveza svih institucija, a pravo žena na jednak tretman je prije svega jedno od temeljnih ljudskih prava. Iako se u Bosni i Hercegovini aktivno radi na suzbijanju diskriminacije, ona je ipak sveprisutna u našem društvu zbog čega su posebno žene na nezavidnom položaju.

Poštivanje ljudskih prava i uspostavljanje antidiskriminacijskih mehanizama je preduslov za usklađivanje nacionalnih standarda sa standardima Evropske unije. Jedan od mehanizama koji može utjecati na ostvarenje ravnopravnosti spolova u društvu jeste Gender akcioni plan.

Šta je zapravo Gender akcioni plan i zašto je bitan?

Gender akcioni plan je ”putokaz” za rodne aktivnosti koje je određena institucija sama usvojila. Svrha ovakvog dokumenta je učiniti aktivnosti institucija rodno odgovornim, a samim tim i djelotvornijim. Usvajanjem gender akcionih planova nadležne institucije su obavezne preduzeti rodno osjetljive mjere u oblasti obrazovanja, tržišta rada, nasilja nad ženama i nasilja u porodici, javnog života i zdravstvene zaštite. Gender akcioni plan pruža okvir za djelovanje, praćenje i odgovornost u svim sferama života.

Kada su u pitanju Gender akcioni planovi u našoj državi, 2018. godine je usvojen Gender akcioni plan na državnom nivou, a za sada su samo dva kantona u Bosni i Hercegovini usvojila ovakve dokumente. To su Kanton Sarajevo i Srednjobosanski kanton.

Lejla Hodović iz Gender centra Federacije Bosne i Hercegovine kaže da je izrada i usvajanje ovakvih dokumenata zakonska obaveza jer ”Zakon o ravnopravnosti spolova u BiH obavezuje sva državna tijela, na svim nivoima vlasti da osiguraju i promovišu ravnopravnu zastupljenost spolova u upravljanju, procesu odlučivanja i predstavljanju.” Zbog toga će, kako kaže, sa Sarajevskim otvorenim centrom do kraja godine podržati izradu tri prioritetna Gender kantonalna akciona plana.

”To su Tuzlanski, Hercegovačko – Neretvanski i Bosansko – Podrinjski kanton, dok u 2021. se nadam da ćemo imati i izradu ostalih pet gender akcionih planova u kantonima gdje bismo onda zatvorili jednu priču u Federaciji i imali mogućnost da radimo i pratimo realizacije istih.” – kazala je Hodović.

Rad sa ljudima u lokalnim zajednicama i kantonalnim institucijama je od velikog značaja, a usvajanje ovakvih dokumenata na tim nivoima vlasti je ključno za napredak Bosne i Hercegovine u oblasti ravnopravnosti spolova.

”Najznačajniji jeste lokalni nivo vlasti iz razloga što je potpuno jasno da se na lokalnom nivou kao fundusu društva, kao bazi i ćeliji organizaciono i strukturalno trebaju dešavati i dešavaju se promjene. ” – kazala je Hodović.

Reforma javne uprave je nešto na čemu trebamo insistirati

Bosna i Hercegovina je država u kojoj rodni identitet ljudi još uvijek određuje njihove mogućnosti, pristup resursima te sposobnost uživanja i ostvarivanja svojih prava što u konačnici dovodi do diskriminacije. Usvajanje Gender akcionih planova značilo bi i viši stepen edukacije u oblasti ravnopravnosti, a edukacija je najvažniji korak u suzbijanju diskriminacije.

”Mi smo donijeli smjernice zajedno sa Agencijom za državnu službu Federacije Bosne i Hercegovine kako bi pri zapošljavanju i ulasku u državnu službu u Federaciji, svi morali imati minimum znanja o Zakonu o ravnopravnosti spolova, Zakonu o diskriminaciji i nekim ključnim strateškim dokumentima kojima mi koordiniramo i koje implementiramo. Reforma javne uprave je nešto na čemu mi treba da insistiramo.” – zaključila je Hodović.

Sarajevski otvoreni centar i Gender centar FBiH su već ranije pozvali zainteresirane predstavnike/ce kantonalnih, gradskih i opštinskih vlasti da pristupe izradi i usvajanju Gender akcionih planova u čemu će im ponuditi i ekspertsku podršku.