NOĆNI ŽIVOT

SOC-ovi Gay & Straight partyji

SOC je od 2010. do 2015. godine organizirao Gay & Straight partyje na nekoliko lokacija u Sarajevu. Partyji su te 2010. godine nastali na inicijativu Vanje Matić, ali je organizaciju ubrzo preuzeo SOC. Prvo su se kratko održavali u sarajevskom klubu Podroom, nakon čega prelaze u klub Fis. Ukupno je u organizaciji SOC-a u kontinuitetu održano 75 partyja u navedenom periodu, nakon čega su se počeli održavati periodično. Lejla, Naida, Dina i Jozo su se u ovome chatu prisjetili_e najvažnijih momenata vezanih za ove partyje i kako su oni doprinijeli izgradnji LGBT zajednice

Chat moderirala: Masha Durkalić

Masha: Kako su krenule ideje za partije? Šta su bile prve stvari koje su se desile?
Dina: Ja sam počela raditi od trećeg partija 2010. godine. Partiji su tada bili u Podroomu. Mi nismo mogli_e ni odrediti kada će biti party, već je o tome odlučivao gazda Podrooma. Stalno nam je davao četvrtak. Bilo je puno ljudi, ali ljutili su se jer su morali_e da rade u petak. I DJ je bio od Podrooma, pa nismo mogli ni svoju muziku puštati. Ja sam prvo radila na vratima sa Arijanom i Ivanom.
Lejla: Ja vas vala nisam ni primijetila na vratima 😛
Dina: Pozvala sam jednom jaranicu sa faxa. Ona je sa mnom dvaput dežurala. Znale smo čak i bakšiš dobiti 😀
Naida: Hahahaha, od raje?
Dina: Aha, od raje. Ulaz bio 5 KM, a nama ostave po 1 KM.
Naida: Dobre te dežure bile 🙂
Dina: Mi nismo htjele to uzeti, govorile smo svima “Pa mi smo plaćene!”.
Masha: Kakav je bio odziv na tim partijima u Podroomu, kakva je bila atmosfera?
Dina: Bilo je dosta ljudi. Nije bilo straha od strane ljudi koji su dolazili. Bilo je prevrtanja očima od strane izbacivača Podrooma, ali ljudi koji su dolazili su bili oduševljeni! Sjećam se jednom, valjda su se dvojica likova posvađali, jedan je krenuo da izađe, drugi ga stigao na stepenicama, prislonio uz zid, i počeli se ljubiti. Ivana i ja se zacrvenile i hoćemo da gledamo, a neugodno nam da gledamo.
Masha: Ali gledamo!
Jozo: Hahahaha 😀
Dina: A izbacivači se namrgodili, ali nisu ništa rekli.
Jozo: Bili su zatečeni 😀
Masha: Lejla, čega se ti sjećaš od partyja u Podroomu?
Lejla: Samo da je bilo zabavno, da su ljudi plesali. Ja gotovo nikoga nisam znala, pa mi je dodatno interesantno bilo 🙂 Pokupila se sa jednom curom i tako 🙂 Mladost ludost 🙂
Dina: Ubrzo smo onda otkrili_e Fis. Saša je došao do vlasnika i predložio mu ideju.
Naida: Q je imao žurke u Fisu prije.
Dina: U Fisu je bilo jako lako dogovoriti kad će biti party i koja će muzika biti.
Masha: Mislite li da su ti partiji, kad su se počeli dešavati, pružili ljudima priliku da se upoznaju kao zajednica, jer se dvije godina poslije QSF-a ništa nije dešavalo, pa je to bila prilika da se stvore neke nove veze?
Dina: Definitivno. Dosta je novih veza počelo tada. Mada je bilo i raspada starih, hahahaha.
Lejla: O da, ja to mogu reći iz lične perspektive. To je bio i ostao jako važan segment. Osjetiti tu slobodu je nešto neprocjenjivo, i to se vidjelo na ljudima.
Naida: Pa ljudi su i sada željni partija, a kamoli tada.
Dina: Dosta ljudi koji su dolazili su ostavljali svoje e-mailove da ih se može opet pozvati. Tako se širila lista za pozivanje ljudi.
Masha: Znači, velik dio posla na povezivanju zajednice se dešavao u kafani?
Jozo: Tako je. Mnogi neće da dođu na sve druge događaje, ali će rado doći u kafanu 😀 Nekima je potrebna piva da progovore, što je sasvim ok 🙂
Naida: Ja sam se tu najviše povezivala s ljudima dok sam radila u SOC-u. Alkohol i osjećaj slobodnog prostora uz muziku te opuste. Nekako si kao svoj na svom. Kao što su i svi_e ostali_e ostatkom dana u sedmici.
Naida: Fis je stvarno bio idealan prostor jer je ljeti imao i vanjsku baštu pa možeš i plesati, i ljubiti se, i pričati, i minglati.
Dina: A da se ne moraš sekirati da će te neka budala napasti.
Lejla: O da, tu možeš da se ljubiš, a da ne očekuješ flašu u glavu.
Masha: Dakle, Fis je ostao kao pojam mjesta gdje se partijalo. Je li bilo lijepih ljubavnih scena? 🙂
Jozo: Lezbejke su znale praviti frku. Kod gejeva se desi da ti mahne momka ispred očiju pa se ti slikaj, hahahah 😀
Lejla: Ja sam uglavnom stajala na stepenicama i posmatrala ljude. Kad bi išla neka pjesma koja mi se sviđa, onda bih sišla. Ako sam radila na vratima, uvijek bi neko bio solidaran_na da me zamijeni dok otplešem ili dok upoznam neku curu 🙂
Dina: Meni je jednom prišla jedna cura, i ja joj kažem “Ja sam strejt”, kad će ona meni: “Ih, svaka je moja bila strejt”. Reko’: “Ja sam već zaljubljena, pika li se to?”. Kaže ona: “E, to se pika”, i ode…
Masha: Korektna žena! Koje su koristi partiji imali za vas u radu?
Dina: Tako smo okupljali_e zajednicu, gradili_e nove kontakte, i, na kraju krajeva, stvorili_e bazu ljudi koja danas dolazi na SOC-ove evente. A i našli_e buduće radnike_ce 🙂
Naida: Kada sam počela raditi u SOC-u, redovno sam išla na sve partije, ko god ih je organizovao. Već je i Okvir počeo raditi svoje, pa Qsport, pa sam išla u druge friendly kafane i startala ljude dok plešemo ili dok čekamo u redu za WC. Kažem im da SOC ima neko druženje, ostavim viziku, otplešem s njima, i ljudi dođu na event u SOC. To sam radila jer nisam znala nove generacije, tako da sam baš provodadžisala 🙂
Jozo: Joj, sjećam se da smo Fis zvali “Lady Vlaga”, zato što je bilo tako zapušeno!
Lejla: Nisi li ti, Dina, jednom zaspala na vratima dok smo radile, ili je to neko drugi bio?
Dina: Hahahaha, bila sam ja! Bio party na kojem je bila elektronska muzika, a ona mene stvarno uspava, ne znam zašto. Tako sam dežurala, i samo fino zaspala, hahahaha 😀 Mislim da me tada Saša poslao kući, a ti si nastavila da dežuraš.
Jozo: Mislim da su se ljudi u Fisu osnažili i upoznali, pa se tako i stvorila jedna osnažena grupa ljudi koja je htjela dolaziti na druge evente.
Lejla: Da, bilo bi ljudi koje sretnemo negdje, na nekom događaju koji nema LGBT predznak, pa im kažemo za partyje, i oni se pojave. To je bilo divno.
Masha: Ja mislim da su partiji “prizvali” dosta ljudi, i to ne samo LGBT, nego i hetero ljudi.
Dina: Da, dosta je hetero ljudi dolazilo, čak i parova.
Jozo: Sjećam se samo koliko je stranaca_kinja u vrijeme SFF-a dolazilo… Pa to im je bila glavna žurka u gradu.
Dina: Nekima je bilo zanimljivo da vide kako to izgleda, pa bi im se onda svidjelo, pogotovo ženama.
Masha: Zato što svi_e žele plesati! Mislim da su ti partiji baš pravili doprinos u smislu mjesta gdje se može plesati u Sarajevu.
Lejla: Da, to je bio jedan vrlo bitan momenat za sve, da možeš da plešeš, i da te niko ne gleda kao da si sa Marsa pao_la. Tada smo imali_e energije raditi partije. Manje smo radili u SOC-u, pa smo imali_e vremena da se odmorimo i dođemo navečer. Ali znalo je biti dana kada smo puno radili_e i u SOC-u, a navečer radili_e na vratima kafane. Ali nije nam bilo mrsko. Voljeli_e smo taj dio. Bar ja jesam. Jeste bilo naporno, ali je bilo i zabavno.
Dina: Kada su se partiji počeli dešavati dva puta mjesečno, tada je postalo naporno, jer stvarno izgubiš energiju, a ti kao odgovorni_a moraš ostati do fajronta, i ne smiješ se napiti, jer paziš na sve.
Jozo: Sjećam se, nekad posljednje pare skršiš na partiju u Fisu, ali ti bude dobro, pa ti nije žao 😀 No, partiji su postali teret nakon napada na Merlinku 2014. Poslije toga smo počeli_e policiju obavještavati o partijima i zvati ih da budu prisutni.
Lejla: A pošto je to bio komercijalni događaj, onda smo ih morali_e i plaćati. A nisu bili jeftini, plus još i zaštitari. Ali nisu shvatali da ih ne zovemo zbog komercijalnog partija, nego zbog sigurnosti. Ne zbog ljudi koji su tu, nego zbog kretena na ulici.
Masha: Koliko je godina trajao niz partija u organizaciji SOC-a?
Jozo: Od 2010. do 2014. godine.
Lejla: A to je dug period za kontinuirane partije.
Masha: I onda ste prestali_e?
Jozo: Da.
Lejla: Nismo više imali snage, a i naišli smo na neke organizacijske probleme sa Fisom. A u SOC-u se radilo tristo na sat, nismo mogli_e stići.
Naida: Ali i zato jer su i drugi_e počeli_e raditi partije, a ljudima je važno da party postoji.
Lejla: Mislili_e smo da će sad neko drugi preuzeti taj zadatak. Bilo je bitno da ih ima, nije bilo bitno ko ih pravi. To je odličan prostor za druženja, jačanja i razmjenu iskustava. Ja smatram da bi bilo divno kada bi se okupila neka mlada ekipa da to radi. Rado ćemo im prenijeti svo znanje o partyjima, pa da organizuju nešto poput Zbeletrona u Zagrebu.
Masha: SOC sada ponekad organizuje partyje?
Lejla: Da, periodično. Zadnji smo imali 13. maja u The Loftu.
Jozo: Imamo previše posla, a osjećamo veliku odgovornost za ljude koji nam dolaze na događaje.
Lejla: A znamo da je bitno, pa smo pronašli_e kompromis da to onda radimo dva do tri puta godišnje, plus kad je Merlinka.
Naida: A realno nema ni dobrog prostora više.
Jozo: Smatram da ima drugih ljudi koji bi to mogli da rade sasvim super i korektno. Da mi je doživjeti situaciju u Sarajevu da nas više radi stvari vezane za LGBT tematiku, pa da svi_e nekako pripomognemo jedni_e drugima.
Masha: A znali su i ljudi iz drugih gradova doći na partije u Sarajevo, zar ne?
Dina: Jesu, i to dosta njih. Znam cijelu ekipu iz Tuzle, maksuz su dolazili.
Lejla: Zenička ekipa redovno!
Masha: Dakle, partiji ostaju kao potreba, ali ipak i za njih treba logistike i organizacije, a nisu svi_e spremni_e primiti se tog posla.
Lejla: Upravo tako.
Dina: Očekuju to od nas, jer su naši bili najbolji.
Naida: Sad ima više i organizacija/inicijativa, ali iako se toliko radi na sigurnosti, ljudi se boje preuzeti odgovornost.
Masha: Da, pitanje odgovornosti i sigurnosti je ključno. I dalje smo nesigurna sredina za tu vrstu provoda.
Jozo: Da, nažalost.
Lejla: Ma bili_e smo nesigurni_e i prije šest godina, ali nismo odustajali_e, organizovali_e smo ih i treba to nastaviti. Ja vjerujem da će se tu nešto iskristalisati, nadam se uskoro.
Masha: Vrijeme je za završne riječi, impresije i zaključke. Izvolite J
Dina: Zaključak je da fale partyji i prostor u kojem bi se radili, te mlađi ljudi koji bi preuzeli organizaciju.
Naida: Meni je nekako sve prije imalo više duše. Bilo je srčanije, išlo se, pa šta bude. Dolazili_e su i stari_e i mladi_e. Šta god ide od muzike, dobro ti je, jer si svoj_a na svome. Ljubiš se, plešeš, i šta te briga, jer znaš da se to dešava jednom mjesečno i ideš.
Jozo: Vrijeme partyja u Sarajevu je bilo ekstra. Žao mi je što ih više nema. Jako je važno da se ljudi sretnu, upoznaju. Nove generacije, osjećajte se slobodnim da preuzmete!
Lejla: Party nudi mogućnost za sve, od jačanja kroz priče drugih, preko prelude zabave, dobrih poljubaca, lošeg, ali i fenomenalnog seksa, do divnih ljubavi, prijateljstava i sutrašnjeg mamurluka, kojeg ne podnosimo svi isto 🙂