KOSOVO 2.0 – Manjkavosti u sprečavnju diskriminacije u BiH: Svi različiti, svi neravnopravni

Kada je vatrogasac Redžo Seferović došao u lokalni kafić koji se nalazi u njegovom rodnom gradu Zavidovićima kako bi popio kafu sa svojim prijateljima jednog zimskog jutra 2011, nije mogao predvideti koliko će taj dan uticati na njegov život. „Vama Ciganima ulazak više nije dozvoljen“, rekao im je konobar dok se približavao njihovom stolu. Ponižen i šokiran, Seferović je odmah pozvao policiju i odlučio da sačeka da bi video vlasnika kafića. Posle nekoliko minuta je stigao i vlasnik. Ne obraćajući pažnju na druge goste ili policajce koji su bili tik pored kafića, on je uzviknuo: „Ko je vas Cigane pustio da uđete? Zar vam nisam zabranio ulazak?!“

Lokalni aktivista Redžo Seferović podneo je tužbu za diskriminaciju protiv vlasnika kafića u svom rodnom gradu Zavidovićima, koji ga je isterao iz svog lokala zbog Seferovićeve nacionalnosti. Međutim, dva suda u BiH, opštinski i kantonalni, odbacili su tužbe na osnovu toga da diskriminacija nije mogla da se dokaže.

Po mišljenju Seferovića, romskog aktiviste, ove reči su bile dovoljne za podizanje optužnice za diskriminaciju protiv vlasnika kafića. „Nisam mogao da verujem šta mi se dešava“, rekao je on u jednom od svojih intervjua za medije u BiH. Ali, bez obzira na očigledan primer nepravednog ponašanja prema nekome ko je drukčije nacionalne pripadnosti, dva suda u BiH, opštinski i kantonski, odbacila su optužbe na osnovi da diskriminacija nije mogla biti dokazana.

Kao i u mnogim drugim slučajevima diskriminacije koji su se našli na lokalnim sudovima u gradovima širom BiH, ni ovaj slučaj nije pozitivno završen usled niza nedostataka u sadašnjem zakonodavstvu, za koje se očekuju da će uskoro biti ispravljeni.

Diskriminacija na sudu

Kada je usvojen 2009, Zakon o prevenciji diskriminacije u BiH je hvaljen kao važni instrument u prevenciji diskriminacije i zaštiti ljudskih prava. Međutim, pravosudna praksa je otkrila mnoge manjkove zakona, na štetu žrtava diskriminacije. Sudovi su spori u procesuiranju slučajeva diskriminacije i sudije su retko kad dobro obaveštene o pravnim procedurama koje moraju da poštuju.

Prema zakonu, postoji rok od jedne godine – nakon što se dogodio čin diskriminacije – za podnošenje tužbe. Posle toga, žrtva gubi pravo na žalbu. Ovo je ozbiljna pretnja efikasnoj zaštiti žrtava diskriminacije kojima, prema nalazima analize politika Centra za društvena istraživanja Analitika, „treba mnogo vremena da skupe hrabrosti da iniciraju procesuiranje“.

U izveštaju stoji da „problem posebno postaje relevantan kada imamo u vidu činjenicu da su žrtve diskriminacije često osobe koje imaju poteškoća u razumevanju zvaničnih jezika, osobe koje ne umeju da čitaju ili pišu, ili osobe sa određenim vrstama invaliditeta, što sve, na osnovu slučaja, zahteva posebnu pažnju i mora se uzeti u obzir kako bi im se pružila efikasna zaštita od diskriminacije i efikasni pristup pravdi“.

Institucija zaštitnika građana u BiH, centralna institucija za zaštitu građana BiH od diskriminacije, i Vaša prava BiH, udruženje za pružanje pravne pomoći, primili su preko 1000 žalbi za diskriminaciju od građana do dana današnjeg. Ali drugostepeni sudovi su potvrdili da su podnosioci bili žrtve samo u nekoliko slučajeva. Ukupni broj je nepoznat, jer Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH nikada nije napravio bazu podataka slučajeva diskriminacije na nacionalnom nivou.

Zaštitnik građana je registrovao ukupno 230 žalbi samo u prošloj godini. Ovo predstavlja rast od 16 odsto u odnosu na prošlu godinu. Godišnji izveštaj o učestalosti diskriminacije u BiH za 2014, koji je zaštitnik građana napisao, beleži da „ova brojka ipak ne odražava pravi opseg diskriminacije, s obzirom na to da i dalje postoje neprijavljeni slučajevi zbog opšteg nepoverenja u institucije, kao i zbog straha od negativnih posledica po žrtve“.

Konferenciju je organizovala institucija zaštitnika građana za ljudska prava BiH, koja je centralna institucija za zaštitu građana BiH od diskriminacije. Do dana današnjeg, oni su primili preko 1000 žalbi na diskriminaciju od svojih građana.

Prema mandatu, zaštitnik građana mora da analizira svaku pojedinačnu žalbu za diskriminaciju i ponudi svoje preporuke odgovornim stranama za svaki pojedinačni slučaj. Međutim, broj žalbi prelazi broj slučajeva s kojim se institucija zaštitnika građana može pozabaviti, a postoji i zaostatak slučajeva iz prethodnih godina koji tek treba da se razmotre.

Evropska unija je upozorila vlade BiH više puta da se institucija ombudsmana suočava sa ograničenjima u finansijama i ljudskim resursima koji imaju negativni uticaj na njegov rad, posebno u pogledu sprovođenja antidiskriminacionog zakonodavnog okvira. Međutim, politička podrška radu te institucije je i dalje mala i sprovođenje preporuka ombudsmana je i dalje na niskom nivou.

Civilno društvo protiv diskriminacije

Usled brojnih manjkova trenutne pravne podrške žrtvama, neke od najistaknutijih organizacija civilnog društva (OCD) u BiH su sačinile svoje predloge da bi poboljšale zakon i insistirale na usvajanju istog.

Kao deo antidiskriminatorne koalicije OCD pod nazivom „Ravnopravnost za sve“, Analitika i Vaša prava BiH, zajedno sa Mediacentrom Sarajevoi Pravima za sve, sačinili su svoje predloge za poboljšanje sadašnjeg zakonskog okvira. Oni daju konkretne preporuke o tome kako da se spreči viktimizacija, kako da se revidiraju rokovi za podnošenje žalbi, kao i kako da se ojača uloga institucije ombudsmana i organizacija civilnog društva u zaštiti od diskriminacije.

„Ljudi se pribojavaju da, ako podnesu svoje žalbe protiv diskriminacije, onda će ući u još veću nevolju, i niko neće želeti ili moći da ih zaštiti. Žrtve diskriminacije se boje da će izgubiti svoj posao ukoliko prijave poslodavca. Oni takođe misle da će protestovanje protiv diskriminacije u školama imati negativan učinak na njihovu decu“, kaže Ines Bamburac Alibašić, direktorka Mediacentra Sarajevo, vodeće organizacije unutar koalicije „Ravnopravnost za sve“, za Kosovo 2.0.

Ines Bamburac Alibašić, direktorka Mediacentra Sarajevo, učestvuje u koaliciji „Ravnopravnost za sve“, a koja je napisala predloge za poboljšanje sadašnjeg pravnog okvira.

Predlog je zasnovan na iskustvu iz prve ruke koje su imali članovi koalicije kada su koristili zakon u svojim antidiskriminativnim programima, i u drugim analizama sudske prakse. Predlog zagovara da viktimizacija onih koji prijave čin diskriminacije treba da bude definisana kao jedan od oblika diskriminacije, jer se time pojačava podrška žrtvama. „Još jedan problem jeste to što ljudi ne veruju u mehanizme zaštite i ne žele da se upliću u duge sudske procedure koje traju od dve godine do pet godina“, rekla je Bamburac Alibašić iz Mediacentra Sarajevo.

Početkom septembra, preporuke koalicije su predstavljene na prvom sastanku radne grupe za pravljenje nacrta amandmana na zakon. Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice, koje koordiniše radnom grupom, koja se sastoji iz vladinih stručnjaka i advokata, odlučilo je da ne uključi predstavnike civilnog društva u svoj rad, već da im pruži jednokratnu priliku da predstave svoje ideje.

Stručnjaci iz organizacije koja se bori za ljudska prava, Sarajevski otvoreni centar (SOC), veruju da bi zakon trebalo znatno izmeniti i nadaju se da će radna grupa uraditi sveobuhvatne izmene. Direktor SOC-a, Saša Gavrić, kazao je Kosovu 2.0 sledeće: „Naši prigovori se mogu rezimirati u dve rečenice: prvo, zakon nije u skladu sa konceptom EU o acquis communautaire, zbog Povelje o osnovnim pravima EU i antidiskriminatornim politikama. Drugo, zakon ima značajne proceduralne nedostatke koje umanjuju ili ugrožavaju garanciju najbolje zaštite žrtve“.

Direktor Sarajevskog otvorenog centra, Saša Gavrić, teži da izjednači zakon u BiH sa Poveljom o osnovnim ljudskim pravima i antidiskriminatornim politikama EU.

SOC u svojim izmenama predlaže uvođenje „govora mržnje“ kao posebnog oblika diskriminacije. To bi omogućilo podnošenje tužbi protiv onih koji namerno i redovno koriste govor da bi napali osobu ili grupu osoba zbog njihovog rodnog identiteta, nacionalnog porekla, religije, seksualne orijentacije ili nesposobnosti, na taj način stimulišući diskriminaciju protiv manjinskih grupa.

„Govor mržnje je koristio Ivica Dačić [bivši srpski premijer i sadašnji ministar spoljnih poslova] kada je govorio o gej paradi u Beogradu. Komisija za zaštitu ravnopravnosti, što je telo srpskog zaštitnika građana, okarakterisala je Dačićevo ponašanje kao diskriminativno i on je primoran da se izvini LGBT zajednici. Uvođenje ‘govora mržnje’ u Zakon o zaštiti od diskriminacije u BiH bi bio veliki iskorak kada je reč o propisima o govoru mržnje“, rekao je Gavrić.

Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH bi trebalo da predloži izmene koje predlaže radna grupa Skupštini na jesen ove godine. Predstavnici civilnog društva se nadaju da će nove zakonske odredbe obuhvatiti njihove predloge i da će novi zakoni adekvatnije sprečiti diskriminaciju i osigurati ravnopravnost svih građana BiH, bez potrebe za pravosudne mehanizme.

„Vrlo mali broj građana BiH ima vremena, novca, znanja i snage da ide na sud“, kaže Gavrić.