{"id":4218,"date":"2014-01-09T12:04:59","date_gmt":"2014-01-09T12:04:59","guid":{"rendered":"http:\/\/soc.ba\/?p=4218"},"modified":"2014-01-09T12:04:59","modified_gmt":"2014-01-09T12:04:59","slug":"bh-dani-january-10-2013-the-sphere-of-liberty-for-women","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/soc.ba\/en\/bh-dani-january-10-2013-the-sphere-of-liberty-for-women\/","title":{"rendered":"BH Dani, January 10, 2013 – The Sphere of Liberty for Women"},"content":{"rendered":"

\"zlatiborkinaBH Dani, January 10<\/em>
Author: Masha Durkali\u0107<\/em><\/p>

Neposredno pred kraj sada ve\u0107 pro\u0161le godine, u ponedjeljak, 30. decembra 2013, u hotelu Europe promovirana je knjiga Zlatiborke Popov Mom\u010dinovi\u0107 \u2013\u017denski pokret u Bosni i Hercegovini: Artikulacija jedne kontrakulture. Promocija je odr\u017eana u organizaciji Fondacije CURE, Sarajevskog otvorenog centra i Centra za empirijska istra\u017eivanja religije u Bosni i Hercegovini, a knjiga predstavlja iznimno vrijedno \u0161tivo koje rasvjetljava procese formiranja \u017eenskog pokreta u BiH<\/p>

Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107, profesorica na Filozofskom fakultetu Isto\u010dno Sarajevo te istaknuta bh. sociologinja, pro\u0161le je sedmice u hotelu Europe predstavila knjigu \u017denski pokret u Bosni i Hercegovini: Artikulacija jedne kontrakulture, koja je nastala kao rezultat njenog doktorata na temu \u017eenskog pokreta. Knjigu su promovirale Amila \u017ddralovi\u0107, Lejla Somun Krupalija te Jadranka Mili\u010devi\u0107, dok je promociju moderirao Sa\u0161a Gavri\u0107, izvr\u0161ni direktor Sarajevskog otvorenog centra. Zlatiborka je istra\u017eivala procese formiranja \u017eenskog pokreta u BiH, te knjiga daje presjek razvoja \u017eenskog pokreta na ovim prostorima, uzimaju\u0107i u obzir njegove frakture i disonancije, sa posebnim akcentom na zadnje dvije decenije artikulacije \u017eenskog pokreta i uop\u0161te aktivizma \u017eena za \u017eene u bh. civilnom dru\u0161tvu.<\/p>

Autorica kroz nekoliko poglavlja pristupa temi \u017eenskog pokreta, a knjigu po\u010dinje re\u010denicom: \u201cIskustvo bivanja \u017eenom je u istorijskom smislu bilo iskustvo bivanja drugo\u0161\u0107u.\u201d U prvom poglavlju \u017denski pokret kao dru\u0161tveni pokret autorica obja\u0161njava za\u010detke \u017eenskog pokreta i njegov razvoj. Drugo poglavlje (Pred)jugoslovenski konteksti s akcentom na BiH donosi detalje o \u017eenskom pokretu tokom austro-ugarske uprave, Kraljevine Jugoslavije i socijalizma, dok tre\u0107e poglavlje \u017denski pokret u BiH u ratnom i postdejtonskom periodu govori o specifi\u010dnostima \u017eenskog pokreta u karakteristi\u010dnom, postratnom periodu obilje\u017eenom brojnim traumama, kao i repatrijarhalizacijom i retradicionalizacijom dru\u0161tva. Zlatiborka umjesto zaklju\u010dka nudi poglavlje Bh. \u017eenski pokret u glokalnoj perspektivi, dok knjigu zavr\u0161ava pregledom odabranih \u017eenskih grupa u BiH, te njihovim kratkim biografijama uz kontakt podatke. Tokom rada na knjizi, Zlatiborka je sura\u0111ivala i sa preko 15 nevladinih organizacija u BiH koje se bave \u017eenskim ljudskim pravima, te je knjiga bogata izjavama intervjuiranih aktivistkinja, \u0161to joj daje dodatnu va\u017enost u kontekstu zna\u010daja obrade ove teme \u2013 same aktivistkinje imale su priliku da govore o svojim anga\u017emanima u oblasti \u017eenskih ljudskih prava u BiH.<\/p>

Kontinuitet \u017eenskog pokreta<\/strong><\/p>

Prije nego \u0161to je knjiga objavljena, Zlatiborka je u intervjuu za Dane, u oktobru pro\u0161le godine, rekla: \u201cGlavna intencija moje knjige jeste da se o\u017eivi diskurs o dru\u0161tvenim pokretima, pogotovo \u017eenskom pokretu, jer ovdje vlada paradigma da se civilno dru\u0161tvo poistove\u0107uje sa nevladinim organizacijama koje postoje raspr\u0161eno u dru\u0161tvenom eteru, gde svako radi neke svoje projekte, a zapostavlja se to da su glavni segmenti civilnog dru\u0161tva dru\u0161tveni pokreti, koje odlikuju masovnost, snaga i kontrakulturalnost koji prevazilaze partikularnosti pojedina\u010dnih projekata. (\u2026) Kada vidim sjajne \u017eenske organizacije koje \u010desto bez sredstava organizuju kreativne oblike vlastite, ali i grupne \u017eenske ekspresije, to je ne\u0161to \u0161to oboga\u0107uje sivilo politi\u010dkog \u017eivota i na\u0161e javne sfere. Snaga \u017eenskog pokreta le\u017ei u njegovoj kontrakulturalnosti i alternativnom diskurzivnom javnom prostoru koji, da se pozovem na Habermasa, nije kolonizovala i apsorbovala vlast. To je neka sfera na\u0161e slobode.\u201d Zlatiborka je u intervjuu tako\u0111er istaknula da se obi\u010dno smatra da su \u017eenske organizacije u BiH nastale kad su \u201cdo\u0161li stranci\u201d, te da su joj aktivistkinje tokom razgovora rekle da to nije ta\u010dno, te da je \u017eenski pokret postojao i prije: \u201cU periodu Austro-Ugarske i Kraljevine Jugoslavije su postojale \u017eenske organizacije, u socijalizmu je postojao AF\u017d, koji je posle transformisan u Savez \u017eenskih dru\u0161tava, imali smo legendarnu konferenciju Drug-ca \u017eena 1978. godine… Sve aktivistikinje s kojima sam razgovarala su prepoznale bitnost tog kontinuiteta i autohtonosti ovda\u0161njeg \u017eenskog pokreta.\u201d<\/p>

Recenzentica Amila \u017ddralovi\u0107, magistrica sociolo\u0161kih nauka, smatra: \u201cOva knjiga daje analizu i pregled historijskog razvoja \u017eenskog udru\u017eivanja u BiH, te ispituje trenutne pozicije, stanje, perspektive i mogu\u0107nosti \u017eenskog udru\u017eivanja u BiH. To su najmanje dva razloga zbog kojih je ova knjiga izuzetno dragocjena i inovativna.\u201d \u017ddralovi\u0107 je napomenula da se generalno, kada se govori o feminizmu u BiH, odmah name\u0107e pitanje da li feminizma uop\u0107e ima, te da joj je drago \u0161to \u0107e naredni put kada joj budu postavljali to pitanje kao referencu mo\u0107i iskoristiti upravo ovu knjigu. Za nju je pogotovo bitan tre\u0107i dio knjige, u kojem su predstavljeni rezultati opse\u017enog empirijskog istra\u017eivanja koje je autorica provela. \u201cImaju\u0107i u vidu da su \u017eene daleko vi\u0161e od mu\u0161karaca zastupljene u civilnom dru\u0161tvu, cilj ovog istra\u017eivanja je bio da se, kako autorica ka\u017ee, utvrde dometi, ali i protivrje\u010dnosti ovakvog anga\u017emana \u017eena u civilnom dru\u0161tvu BiH. Autorica zapravo pokazuje da je \u017eenski pokret izuzetno va\u017ean dio civilnog dru\u0161tva u BiH. S druge strane, upravo u civilnom dru\u0161tvu, mnogo vi\u0161e nego u formalnoj politici, \u017eene su prona\u0161le prostor za vlastito djelovanje iz kojeg dalje imaju mogu\u0107nost utjecanja na razli\u010dite formalne politike. Ova dihotomija dominantnog \u017eenskog glasa u neformalnom sektoru i dominantnog mu\u0161kog glasa u formalnom sektoru ipak na neki na\u010din odgovara patrijarhalnom kontekstu. Autorica ipak ni na koji na\u010din ne ignori\u0161e \u010dinjenicu da je broj\u010dano ve\u0107e prisustvo \u017eena u civilnom sektoru ve\u0107 samo po sebi zna\u010dajno i mo\u017ee dati odre\u0111eni potencijal daljem razvoju \u017eenskog udru\u017eivanja.\u201d<\/p>

Recenzentica prof. dr. sc. Lejla Tur\u010dilo, na\u017ealost, nije prisustvovala promociji, ali u svojoj recenziji Empirijski poziv na sna\u017eniji anga\u017eman \u017eena u bh. dru\u0161tvu i politici ona pi\u0161e: \u201cPrate\u0107i ga od austrougarskog doba (kada se, kako primje\u0107uje autorica, zapravo tek i javlja \u017eenski pokret u BiH) do danas, Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107 \u2018vodi\u2019 nas ne samo kroz formalne doga\u0111aje i procese koji su ovaj pokret oblikovali, ve\u0107 i obja\u0161njava su\u0161tinska pitanja rodne ravnopravnosti i emancipacije kojima se \u017eenski pokret u BiH u razli\u010ditim svojim fazama i etapama bavio. Posebno je zna\u010dajna njena interpretacija razli\u010ditih strategija re\/prezentacije \u017eena i \u017eenskog pokreta u razli\u010ditim etapama i oblicima dru\u0161tvenog i\/ili politi\u010dkog sistema, koja ukazuje na \u010dinjenicu da je pitanje roda i rodne prezentacije u dru\u0161tvu \u010desto manipulativna kategorija.\u201d<\/p>

\u017denski pokret \u2013 sna\u017ean i pozitivan<\/strong><\/p>

Lejla Somun Krupalija na promociji je rekla da je kruna ove knjige krajnja slika dana\u0161njeg \u017eenskog pokreta u Bosni i Hercegovini. \u201cIstorijski pregled \u017eenskog pokreta je predstavljen odabirom \u0161kola razmi\u0161ljanja o \u017eenskom gra\u0111anskom bu\u0111enju, o dru\u0161tvenim pokretima i politi\u010dkim kontekstima. Ovaj odabir u\u010dinjen je tako da \u010ditala\u0161tvu nudi pregr\u0161t saznanja, koncizno i usmjereno ka samoj temi \u017eenskog pokreta, tako da kada do\u0111emo do zadnjih poglavlja gdje se analizira \u017eenski pokret u BiH, ve\u0107 imamo znanja i informacije neophodne da te analize shvatimo.\u201d Somun Krupalija je istaknula da je knjiga zna\u010dajna zbog toga \u0161to daje sliku \u017eenskog pokreta u ovom vremenu. \u201cKontinuitet i prisutnost \u017eenskog pokreta su o\u010diti kroz djelovanje na lokalnom, regionalnom, dr\u017eavnom i me\u0111unarodnom nivou. Slika \u017eenskog pokreta koji dobijamo u ovoj knjizi je sna\u017ena i pozitivna, nabrojeni su mnogi uspjesi koji je ovaj pokret polu\u010dio u zadnjih 20 godina.\u201d<\/p>

Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107 je na kraju promocije rekla: \u201c\u017denama nije bio cilj samo da budu zastupljene, prisutne, vidljive u okviru postoje\u0107ih institucija, ve\u0107 da izgrade neku novu politi\u010dku kulturu na potpuno drugim sentimentima. Tako nastaju \u017eenski pokreti. Te se \u017eene nisu borile samo za svoja prava, ve\u0107 i za prava razli\u010ditih ugro\u017eenih kategorija stanovni\u0161tva, te za ona pitanja koja se nisu smatrala politi\u010dkim. Upravo su \u017eene ukazivale na mnoge nepravde, pa i nepravde tog nazovimodernog, racionalnog, liberalnog poretka koji nama svima navodno nudi jednake mogu\u0107nosti i \u0161anse.\u201d Objasnila je i \u0161ta se zapravo de\u0161ava sa \u017eenskim pokretom u BiH: \u201c\u017dene zaista te\u017ee da budu vidljivije, prisutnije, da se izbore za svoje mesto u javnoj sferi, da redefini\u0161u i sferu privatnosti, telesnosti, \u010dulnosti, ali i da u isto vreme stvaraju alternativne, slobodne, autonomne prostore kroz kontrakulturne performanse. Napomenula bih i ono \u0161to me je jako impresioniralo kad je o samom \u017eenskom aktivizmu re\u010d, a to su otpor militarizmu, agresiji, etnonacionalizmu koji su zapravo feministkinje najvi\u0161e iznele na svojim ple\u0107ima.\u201d Zlatiborkina knjiga bit \u0107e sigurno zna\u010dajna za publicistkinje i publiciste, teoreti\u010dke i teoreti\u010dare, ali i za studente i studentice, a planirano je da bude predstavljena i u drugim bh. gradovima.<\/p> ","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BH Dani, January 10 Author: Masha Durkali\u0107 Neposredno pred kraj sada ve\u0107 pro\u0161le godine, u ponedjeljak, 30. decembra 2013, u hotelu Europe promovirana je knjiga Zlatiborke Popov Mom\u010dinovi\u0107 \u2013\u017denski pokret u Bosni i Hercegovini: Artikulacija jedne kontrakulture. Promocija je odr\u017eana u organizaciji Fondacije CURE, Sarajevskog otvorenog centra i Centra za empirijska istra\u017eivanja religije u Bosni … Continued<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4216,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[450,491],"tags":[],"class_list":["post-4218","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-press-en","category-somebody-said-feminism"],"acf":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/soc.ba\/site\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/zlatiborkina-knjiga-dani.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4218"}],"collection":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4218"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4218\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4218"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4218"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4218"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}