{"id":3354,"date":"2013-10-25T10:39:43","date_gmt":"2013-10-25T10:39:43","guid":{"rendered":"http:\/\/soc.ba\/?p=3354"},"modified":"2013-10-25T10:39:43","modified_gmt":"2013-10-25T10:39:43","slug":"bh-dani-october-25-2013-political-parties-are-like-mens-clubs","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/soc.ba\/en\/bh-dani-october-25-2013-political-parties-are-like-mens-clubs\/","title":{"rendered":"BH Dani, October 25, 2013 – Political parties are like men’s clubs"},"content":{"rendered":"

\"zlatiborkaInterview with Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107 in magazine Dani, no. 854. Zlatiborka is a collaborator of Sarajevo Open Centre and one of the lecturers in Somebody Said Feminism?<\/em><\/a> series of Lectures.<\/p>

Njenih 5 minuta<\/address> <\/div> <\/div> <\/div> <\/div>
Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107, profesorica na Filozofskom fakultetu u Isto\u010dnom Sarajevu<\/address>
<\/address>
Pi\u0161e: Masha Durkali\u0107<\/address>
<\/address>
U okviru ciklusa Neko je rekao feminizam Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107 odr\u017eala je predavanje na temu De(kon)strukcija roda \u2013 religijska perspektiva. Za Dane ova profesorica govori o polo\u017eaju \u017eena u BiH u kontekstu religije, \u017eenskom pokretu u BiH i trendu retradicionalizacije bh. dru\u0161tva<\/address>
<\/address>
DANI: Kakav je polo\u017eaj \u017eene u BiH u kontekstu religije u 21. vijeku?<\/strong>POPOV MOM\u010cINOVI\u0106:<\/strong> Ono \u0161to treba naglasiti jeste da svedo\u010dimo povratku religije u javnu sferu. Religija sve vi\u0161e i vi\u0161e dobija na zna\u010daju, \u0161to je globalni trend \u2013 teorije sekularizacije su pale u vodu, i u zadnjih nekoliko decenija religija je sve bitnija u javnom prostoru, delimi\u010dno i zbog zasi\u0107enja pa i razo\u010darenja ljudi klasi\u010dnim oblicima politi\u010dke participacije. Kako je politika zapala globalno u krizu, pa tako i u BiH, gde svedo\u010dimo stalnoj politi\u010dkoj krizi, religija \u010desto nadome\u0161\u0107uje politi\u010dku ispra\u017enjenost, jer su religija i religijske zajednice institucije koje postoje vekovima, imaju mo\u0107, ugled, privla\u010dnost, a tu je i unutra\u0161nja potreba ljudi da tra\u017ee vi\u0161i smisao iznad prozai\u010dne dru\u0161tvene svakodnevnice.U tom kontekstu religija dobiva veliki zna\u010daj u javnom prostoru, \u0161to se zna zloupotrebljavati na razli\u010dite na\u010dine, te nekad nastupa sa pozicije moralnog arbitra koji \u0107e re\u0107i \u0161ta je ispravno, a \u0161ta neispravno u politi\u010dkom smislu. Po mom mi\u0161ljenju, verske zajednice imaju pravo da ka\u017eu svoje mi\u0161ljenje o nekom politi\u010dkom pitanju, ali ne sa pozicije posedovanja jedine istine, nego kao jedan od glasova u nizu koji se mogu \u010duti u javnom prostoru. U BiH je poseban problem \u010dinjenica da se religija poistove\u0107uje sa nacijom i da je religija klju\u010dni marker koji deli narode u BiH. Utoliko su njena funkcija i politi\u010dka uloga zna\u010dajnije, ali i iziskuju senzibilnost i odgovornost.

Religija mo\u017ee biti opasna, ali verujem i da mo\u017ee biti produktivnija, ako se prevazi\u0111u me\u0111usobne predrasude, i ako se na\u0111u sli\u010dnosti i ono \u0161to nas spaja, jer su sve to religije jednog boga. Gde se tu uklapaju \u017eene? Posle sloma socijalizma nastao je trend retradicionalizacije. Po toj tradicionalisti\u010dkoj paradigmi \u017eena obi\u010dno ima podre\u0111enu ulogu u dru\u0161tvu, porodici, pa i u verskim zajednicama kao jednim od agensa ove retradicionalizacije. Ali, s obzirom da bh. dru\u0161tvo ipak pripada Evropi, makar i kao njena liminalnost, ipak nas doti\u010du modernizacijski procesi koji otvaraju polja putem kojih su \u017eene i kroz verske zajednice vi\u0161e uklju\u010dene i defini\u0161u svoje pozicije.<\/p>

To pokazuje \u010dinjenica da ima dosta \u017eena koje su zainteresovane za studije teologije, te \u017eena koje osnivaju tzv. faith-based organizacije (organizacije civilnog dru\u0161tva koje su bazirane na veri), i na taj na\u010din se aktiviraju i manifestuju svoju religioznost ne samo u pasivnoj, doma\u0107inskoj sferi, ve\u0107 ispoljavaju i svoje kreativne potencijale. To je prostor za koji se \u017eene, na\u017ealost, jo\u0161 uvek bore. One su i dalje itekako marginalizovane, ali mislim da se postepeno grade neki prostori za taj otpor. U BiH ima zaista puno istaknutih pojedinki, \u0161to iz mainstream civilnog dru\u0161tva, koje je vi\u0161e sekularno, \u0161to iz faith-based organizacija, \u0161to me\u0111u \u017eenama koje su zavr\u0161ile teologiju, npr. profesorica Zilka Spahi\u0107-\u0160iljak koja je feministi\u010dka teologinja, a tu su i \u017eene aktivne i anga\u017eovane npr. u Me\u0111ureligijskom vije\u0107u… Te pojedinke su pionirke, i grade aktivisti\u010dke mre\u017ee kako bi se \u017eene uvezale i redefinisale svoj podre\u0111en status unutar verskih zajednica.<\/p>

\"ZlatiborkaDANI: Radili ste doktorat na temu \u017eenskog pokreta, a uskoro \u0107ete izdati i knjigu \u017denski pokret u Bosni i Hercegovini: Artikulacija jedne kontrakulture. Mo\u017eete li re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o knjizi?<\/strong><\/p>

POPOV MOM\u010cINOVI\u0106:<\/strong> Zanimljivo je da je \u017eenski anga\u017eman u okviru civilnog dru\u0161tva kada je nastajao sa usponom modernog dru\u0161tva bio podstaknut verskim \u017earom i entuzijazmom i potrebom za moralnom obnovom. To je karakteristi\u010dno i za zemlje Zapada, zato \u0161to \u017eena u javnoj sferi nije smela biti anga\u017eovana u politi\u010dkom smislu, ali se kroz verske zajednice mogla javno eksponirati. To se smatralo dru\u0161tveno prihvatljivim. Na taj na\u010din su \u017eene stekle socijalne ve\u0161tine, upoznale jedna drugu, razmenjivale iskustva, te uradile puno dobrih i pozitivnih stvari za dobrobit zajednice.<\/p>

Sli\u010dan trend je postojao i u BiH. Prve gra\u0111anske asocijacije nastaju sa dolaskom Austro-Ugarske, i to su mahom bile faith-based organizacije, u kojima su \u017eene iz sve \u010detiri tradicionalne verske zajednice u\u010destvovale i davale svoj doprinos gra\u0111anskom aktivizmu. Iako su ti okviri delovanja bili su\u017eeni, i iako su im bili nametnuti neki po\u017eeljni modeli pona\u0161anja, one su se ipak na taj na\u010din javno anga\u017eovale, upoznale, imale prostor da ispolje svoju kreativnost. To je deo na\u0161eg nasle\u0111a i tradicije koji ne treba potcenjivati i ne\u0161to \u0161to je bilo autohtono za bh. prostor.<\/p>

Glavna intencija moje knjige jeste da se o\u017eivi diskurs o dru\u0161tvenim pokretima, pogotovo \u017eenskom pokretu, jer ovde vlada paradigma da se civilno dru\u0161tvo poistove\u0107uje sa nevladinim organizacijama koje postoje raspr\u0161eno u dru\u0161tvenom eteru, gde svako radi neke svoje projekte, a zapostavlja se to da su glavni segmenti civilnog dru\u0161tva dru\u0161tveni pokreti, koje odlikuju masovnost, snaga i kontrakulturalnost koji prevazilaze partikularnosti pojedina\u010dnih projekata. Tu je i predrasuda da u \u017eenskim nevladinim organizacijama vlada samo trka za parama.<\/p>

Kada sam upoznala sjajne \u017eene koje rade po malim mestima, sa minimalnim sredstvima, iz pukog entuzijazma, i u neuslovnim okolnostima, kod njih sam prepoznala po\u017ertvovanost i predanost, \u017eelju da podr\u017ee jedna drugu, da budu moralni i svaki drugi oslonac, da se osna\u017euju kroz susrete. \u017denski pokret se zaista pominje u javnom diskursu. To je delom posledica i \u010dinjenice da \u017eena ima vi\u0161e u civilnom dru\u0161tvu nego u formalnoj politici, koja je i dalje maskulina. Politi\u010dke stranke li\u010de na mu\u0161ke klubove, a u civilnom dru\u0161tvu \u017eene stvaraju formalne, poluformalne i neformalne kanale, kako bi jedna drugu osna\u017eile i to su njihovi prostori za slobodu i njeno dalje osvajanje. To trebaju biti glavne odlike civilnog dru\u0161tva \u2013 sloboda, autonomija, antihijerarhija, antibirokratizacija, ono \u0161to je protivno \u201cgvozdenom zakonu oligarhije\u201d koji karakteri\u0161e npr. politi\u010dke partije.<\/p>

Kada vidim sjajne \u017eenske organizacije koje \u010desto bez sredstava organizuju kreativne oblike vlastite, ali i grupne \u017eenske ekspresije, to je ne\u0161to \u0161to oboga\u0107uje sivilo politi\u010dkog \u017eivota i na\u0161e javne sfere. Snaga \u017eenskog pokreta le\u017ei u njegovoj kontrakulturalnosti i alternativnom diskurzivnom javnom prostoru koji, da se pozovem na Habermasa, nije kolonizovala i apsorbovala vlast. To je neka sfera na\u0161e slobode.<\/p>

Obi\u010dno se ka\u017ee da su ovde \u017eenske organizacije nastale kad su do\u0161li stranci. Meni je svaka aktivistkinja rekla da je \u017eenski pokret postojao i pre. U periodu Austro-Ugarske i Kraljevine Jugoslavije su postojale \u017eenske organizacije, u socijalizmu je postojao AF\u017d, koji je posle transformisan u Savez \u017eenskih dru\u0161tava, imali smo legendarnu konferenciju Drug-ca \u017eena 1978. godine…<\/p>

DANI: Pored toga \u0161to se u BiH feminizam \u010desto derogira kao ideologija u \u010dijoj je osnovi mr\u017enja prema mu\u0161karcima, tu je i stereotip da vjernice ne mogu biti feministkinje. <\/strong><\/p>

POPOV MOM\u010cINOVI\u0106:<\/strong> Jedan od problema jeste \u0161to se kod nas feminizam poistove\u0107uje samo sa jednom od struja tzv. radikalnog feminizma ili feminizma separacije \u2013 da su svi mu\u0161karci neprijatelji, da \u017eenskom pokretu nisu potrebni mu\u0161karci, da u \u017eenskim organizacijama ne trebaju biti mu\u0161karci, da se ne bi reprodukovao parijarhat… Drugi problem je socijalisti\u010dki eho koji je ostavio traga na na\u010dine percepcije feminizma \u2013 tada je feminizam smatran bur\u017eoaskom, retrogradnom ideologijom. Ali, feminizam je \u0161iroki vrednosni okvir koji pru\u017ea prostore za razli\u010dite aspekte nau\u010dnih istra\u017eivanja i aktivisti\u010dkog delovanja koji oboga\u0107uju jedni druge. Problem je \u0161to feminizam do\u017eivljavamo kao uzak segment koji zapravo odvaja jednu dru\u0161tvenu grupu od druge, a ne vidimo da je to jedan inkluzivan pojam koji je povezan sa razli\u010ditim progresivnim dru\u0161tvenim pokretima, kao \u0161to su mirovnja\u010dki, ekolo\u0161ki pokret, pa i mnogi religijski pokreti, kao npr. social gospel pokret iz Amerike, koji se borio protiv dru\u0161tvenih nepravdi.<\/p>

DANI: To me dovodi do narednog pitanja, koje se ti\u010de LGBT populacije i religije, \u0161to je jo\u0161 jedan potpuno nespojiv pojam za patrijarhalno i heteronormativno bh. dru\u0161tvo.<\/strong><\/p>

POPOV MOM\u010cINOVI\u0106:<\/strong> Re\u010d \u201creligija\u201d poti\u010de od latinske re\u010di \u201creligare\u201d, \u0161to zna\u010di povezati ljude, bez obzira na njihove razli\u010dite identitete i grupne pripadnosti. Va\u017eno je da su ti ljudi slobodni, da se ugodno ose\u0107aju u svom identitetu i da \u017eive bez straha, a ja, ako sam iskrena vernica, prihvatit \u0107u ih kao svoje bli\u017enje i prihvatit \u0107u njihov druga\u010diji identitet kao pro\u0161irenje mog vlastitog identiteta. Ja tako do\u017eivljavam religiju, kao pro\u0161irivanje horizonata. Bog je ljubav, milost koja se \u0161iri bezgrani\u010dno, i prijem\u010div je za svakog, a nije neko ko \u0107e napraviti barijere izme\u0111u ljudi. Ali kod nas vladaju te dihotomije, isklju\u010divosti, razli\u010diti partikularizmi, te\u017enje da se stvore kognitivne mape, da nam se daju pripisane uloge, da nas se postavi na mesto gde misle da trebamo da budemo. Li\u010dno religiju ne do\u017eivljavam tako i drago mi je \u0161to se u mnogim verskim zajednicama vidi neko otvaranje prema LGBT populaciji, jer su i LGBT osobe bo\u017eja deca, da se izrazim religijskom terminologijom.<\/p>

DANI: Koliko retradicionalizacija, koju ste spominjali, prijeti bh. dru\u0161tvu, i koliko \u017eene u tom procesu, kao i dalje ranjiva dru\u0161tvena grupa, mogu stradati?<\/strong><\/p>

POPOV MOM\u010cINOVI\u0106:<\/strong> Retradicionalizacija se desila sa padom socijalizma i nastanka vrednosnog vakuuma koji je usledio nakon toga, ali vremenom se ona polako rasta\u010de. Okrenimo se oko sebe \u2013 vidimo mlade, urbane ljude koji misle svojom glavom, veliki broj aktivista\/kinja, koji se potpuno opiru takvim retrogradnim trendovima. To jeste dug proces, i delimi\u010dno ga perpetuira politi\u010dki sistem koji ljude deli na osnovu porekla, ali opet postoje i politi\u010dke opcije sa drugom ideolo\u0161kom formom. One se jo\u0161 ne mogu ispoljiti u punom kapacitetu u postoje\u0107em politi\u010dkom sistemu, ali vide se neki pomaci, kako u politi\u010dkom spektru, tako i kod obi\u010dnih ljudi.<\/p>

Ljudi \u017eele da imaju mogu\u0107nost da se ostvare kao slobodne li\u010dnosti. Ta\u010dno je da su \u017eene ranjiva grupa, ali mislim da su se \u017eene dovoljno osna\u017eile. One su pokazale toliko gra\u0111anske hrabrosti za vreme rata, pru\u017eile su otpor etno-nacionalizmu, prve su organizovale me\u0111uentitetske susrete, tzv. Room for Conversations u Zenici i Banja Luci 1996, kada je bila hrabrost oti\u0107i u drugi entitet. Mislim da su \u017eene za ovih 20 sretnih ili nesretnih godina \u2013 zavisi iz kojeg ugla gledamo \u2013 uspele da naprave svoj prostor autonomije koji \u0107e mo\u0107i iskoristiti da se odupru tome da ponovo budu \u017ertve patrijarhata i etno-nacionalne ideologije, koji su ih za svoje potrebe samo instrumentalizovali.<\/p> <\/address> ","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Interview with Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107 in magazine Dani, no. 854. Zlatiborka is a collaborator of Sarajevo Open Centre and one of the lecturers in Somebody Said Feminism? series of Lectures. Njenih 5 minuta Zlatiborka Popov Mom\u010dinovi\u0107, profesorica na Filozofskom fakultetu u Isto\u010dnom Sarajevu Pi\u0161e: Masha Durkali\u0107 U okviru ciklusa Neko je rekao feminizam Zlatiborka Popov … Continued<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":3348,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[2,450],"tags":[756,755,725,635,150],"class_list":["post-3354","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-press-en","tag-dani-en","tag-interview","tag-series-of-lectures","tag-somebody-said-feminism-2","tag-zlatiborka-popov-momcinovic"],"acf":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/soc.ba\/site\/wp-content\/uploads\/2013\/10\/zlatiborka-dani-2410213.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3354"}],"collection":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3354"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3354\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3348"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3354"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3354"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/soc.ba\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3354"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}