Demokratske performanse parlamenata Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore bile su tema međunarodne konferencije održane na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Ovaj program podržala je švicarska agencija za razvoj i saradnju Regional Research Promotion Programme (RRPP), a na otvaranju su govorili prof. dr Slaviša Orlović, rukovodilac projekta i Ivan Stošić, predstavnik RRPP-a, a rezultate istraživanja u Srbiji iznijeli su Jelena Lončar i Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

„Parlament je centralna institucija, to je mjesto gdje se sistem mijenja i čuva“, istakao je profesor Orlović. On je dodao da su države na Balkanu slabe, a svoju stabilnost mogu da ostvare samo kroz parlamentarnu demokratiju. Profesor je ukazao na to da Parlament u Srbiji ima jaku poziciju u Ustavu, ali ne i u praksi i zato građani u njega imaju malo povjerenja. „Stiče se utisak da je ova institucija arena u kojoj se odvija vidljiva utakmica dok se igra režira u drugim organima“, zaključio je Orlović.

Ivan Stošić, predstavnik RRPP-a, objasnio je da je ova agencija osnovana 2008. godine, a da je Srbija u projektima počela da učestvuje tek dvije godine kasnije. Glavna ideja je uspostavljanje i jačanje regionalne saradnje, kao i unapređenje istraživanja društvenih nauka u zemljama Zapadnog Balkana. „Osnovni cilj je poboljšanje stanja i kvaliteta naučnih istraživanja u oblasti društvenih nauka i njihova primjena u društveno- ekonomskom razvoju zemlje“, rekao je Stošić.

Predstavljajući rezultate istraživanja u Srbiji, Dušan Spasojević je naveo četiri dimenzije Parlamenta koje su analizirane: kontrolna, zakonodavna, uticaj međunarodnih aktera i transparentnost. „Zakonodavna funkcija je najvažnija, međutim, kod nas postoji hiperprodukcija usvajanja zakona, a procedura nije striktno definisana“, istakao je Spasojević. Postavlja se pitanje koliko se zakon mijenja kada uđe u Parlament, jer je većina prihvaćenih amandmana formalne prirode. „Sprovođenje jasne procedure bi smanjilo zloupotrebu i omogućilo veću kontrolu“, smatra on. Spasojević je naveo da su neki od problema sa kojima je suočena kontrolna funkcija neprimjenjivanje pravnih okvira i dominacija partija nad parlamentom.

„Osnovni pravni okvir koji reguliše transparentnost u Parlamentu je solidno postavljen, ali ono što nedostaje je proaktivna uloga poslanika“, smatra Jelena Lončar. Narodna skupština učinila je značajne korake u svom otvaranju prema javnosti kao što su akcije „Dan otvorenih vrata“ i „Približimo institucije građanima“. Ipak, potrebna je transparentnost radnih tijela kao i blagovremeno zakazivanje sjednica i informisanje javnosti o temama koje će biti na dnevnom redu. „U posljednje vrijeme u radu Skupštine veliki broj poslanika se poziva na evropske standarde, i stiče se utisak da sve češće primjenjuju rezultate međunarodnih projekata i publikacija. Međunarodna saradnja doprinosi ličnom usavršavanju poslanika“, istakla je ona.

Osvrnuvši se na iznijete rezultate istraživanja, profesor Zoran Stoiljković naveo je veliki problem pada ugleda Skupštine u očima građana. „Samo 3% glasača izrazilo je da ima puno povjerenje u Parlament. Potrebno je u razgovoru sa poslanicima i kolegama iz regiona pronaći rješenje koje će Skupštini omogućiti da izađe iz ovog stanja. Ovakve konferencije omogućavaju napredak uz korištenje komparativnih istraživanja“, zaključio je profesor Stoiljković.

Drugog dana međunarodne konferencije govorili su prof. dr Drago Zajc iz Slovenije, Goran Marković, Maja Sahadžić i Damir Banović iz Bosne i Hercegovine, kao i Boris Vukićević, Zlatko Vujović, Nataša Ružić i Nenad Koprivica iz Crne Gore.

Prof. dr Drago Zajc ukazao je na značaj zakonodavne funkcije parlamenata u procesu evrointegracija. „Evropska unija je organizacija sui generis, jer ima specifičnu strukturu i posebne nadležnosti, pa je zato i sam proces pridruživanja poseban”, smatra profesor Zajc. On je naglasio da je ustavotvorna funkcija od posebne važnosti, jer se države odriču svoje suverenosti i prenose je na organe Evropske unije. „U svakom nacionalnom parlamentu mora postojati svijest da su evropska pitanja postala unutrašnja pitanja svake zemlje”, zaključio je on.

Zakonodavna funkcija Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine vrlo je složena, jer postoje specifičnosti koje proističu iz same prirode političkog sistema. „U našoj zemlji, za razliku od drugih država, ne postoji Zakon o Parlamentarnoj skupštini, dok Ustav predviđa zakonodavni organ sa malim brojem članova i to predstavlja veliki problem, jer se postavlja pitanje demokratskog legitimiteta” istakao je Goran Marković i dodao da je najviše prijedloga zakona u Bosni i Hercegovini poteklo od Savjeta ministara.

Kontrolna funkcija Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine detaljnije je uređena poslovnicima oba Doma, predstavničkog i narodnog. „Najčešće korištena kontrolna funkcija je izglašavanje nepovjerenja i u gornjem i u donjem domu parlamenta, dok se izglašavanje proračuna pokazalo kao kontrola koja zavisi prvenstveno od vaninstitucionalizovanih djelovanja“, istakla je Maja Sahadžić.

Damir Banović iz Sarajevskog otvorenog centra istakao je značaj transparentnosti u radu Parlamenta, kao i da institut transparentnosti određuje sama priroda političkog sistema. „Kako bi omogućili dalje demokratske procese, organ narodnog predstavništva trebalo bi da pravi vodič pristupu javnim informacijama”, smatra on.

U Crnoj Gori, poput Bosne i Hercegovine, ne postoji poseban zakon o Skupštini već je zakonodavna funkcija regulisana Poslovnikom. „Specifičnost naše države je u tome što je predsjednik institucionalno prilično slab i njegova uloga u zakonodavstvu nije proaktivna, već reaktivna”, istakao je Boris Vukićević i dodao da je dodatni problem Crne Gore što je jedna politička partija konstantno u vlasti, sama ili u koaliciji, još od 1990. godine.

Parlament Crne Gore ojačao je svoju funkciju i u pogledu kontrole rada vlade. „Statistike govore da je poslaničko pitanje instrument koji se najčešće koristi, a najviše ga koriste predstavnici opozicionih partija”, rekao je Zlatko Vujović. On je naglasio da bi donošenje Zakona o parlamentarnoj istrazi rješilo probleme uzrokovane nedorečenošću poslovnika, pošto je parlamentarna istraga jedan od veoma rijetko korišenih mehanizama.

Nataša Ružić iznijela je podatke istaživanja transparentnosti rada parlamenta u Crnoj Gori i dodala da Skupština nema portparola, ali da generalni sekretar obavlja aktivnosti u cilju veće javnosti rada ovog tijela. „Mediji izvještavaju senzacionalistički, pa se zato stvaraju stereotipi o parlamentu i poslanicima. Ipak, postoji odlično ažurirana web stranica, koju zainteresovani mogu da posjete. Nažalost, takvih je malo”, naglasila je ona.

„Pitanje Evropske unije ima visok konsenzus među različitim političkim i društvenim akterima i zato su velika očekivanja od rada Odbora za evrointegracije. Neophodno je dati veći prostor za rad opozicije, ali i civilnog sektora”, istakao je Nenad Koprivica. On je dodao da je cjelokupan institucionalni sistem Crne Gore doživio reforme nakon proglašenja državne nezavisnosti, a promjene su izvedene kako bi se politički i pravni sistem Crne Gore usaglasio sa sistemima Evropske unije.

Tekst je preuzet sa web stranice Fakulteta političkih nauka u Beogradu.